OpenstarTs >
EUT-Periodici >
Slavica Tergestina >
Slavica Tergestina 11-12. >

Please use this identifier to cite or link to this item: http://hdl.handle.net/10077/2419

Title: Miloš Crnjanski e Nicolò de' Conti. Due viaggiatori alla scoperta di Sumatra
Authors: Marvulli, Maria Cristina
Issue Date: May-2004
Publisher: Università degli Studi di Trieste - Scuola Superiore di Lingue Moderne per Interpreti e Traduttori
Series/Report no.: Slavica Tergestina
11-12
Abstract: Izmenu manifesta sumatraizma, neobično značajnog za razumevanje putopisa Ljubav u Toskani, te autorovog boravka u Italiji na osnovu kojeg je nastao dnevnik čiji je autor i protagonista Crnjanski, postoji vremenska razlika od svega nekoliko meseci: manifest nosi datum 1. oktobra 1920, a Crnjanski je u Italiji već početkom narednog leta. Privući će ga svet italijanske renesansne kulture, ispoljiće ogroman interes za remek dela i velikane iz tog vremena, što se sve odlično uključivalo u njegova razmišljanja iz programskog teksta o univerzalnim vrednostima umetnosti i literature. Prilično detaljno Crnjanski će opisati proces koji ga je poveo ka ovoj važnoj životnoj intuiciji, ali neće objasniti zašto se za nju odlučio i zašto joj je ime dao prema nazivu jednog dalekog ostrva. Mnogo vekova ranije Nikola De Konti (Nicolò de’ Conti), venecijanski trgovac, boravio je na Sumatri. Svoje uspomene sa tog putovanja diktirao je u pero Podža Bračolinija (Poggio Bracciolini), značajnog pisca iz vremena humanizma, koji je taj putopis uključio u IV tom svoje De varietate fortunae (1413). Tekst je privukao pažnju i drugog značajnog autora, Eneja Silvija Pikolominija, (E.S. Piccolomini), docnijeg pape Pia II, koji je ovaj putopis uključio u knjigu: Cosmographia seu rerum ubique gestarum locorumque descriptio (1447). Bračolini je prvi u Evropi dao stvarni, mada relativno sumarni opis Sumatre. Sličnosti koje postoje izmenu Crnjanskovog opisa Sijene i Bračolinijevog opisa Sumatre nastojimo ilustrovati u našem radu. To vodi ka zaključku da je Crnjanski ovaj tekst poznavao i preko njega obogatio i bolje ilustrovao svoju viziju matraizma. Na mnogim mestima svog putopisa Crnjanski ima implicitne aluzije na ovog humanistu; još važnije je to što slike koje ispisuje o Sijeni kao da su pravljene na osnovu deskripcija koje je Konti preneo diktirajući svoja sećanja. Cilj studije je: predstaviti Ljubav u Toskani kao proizvod eksperimenta i avangardnih pokušaja u srpskoj literaturi posle Prvog svetskog rata. Takone, želimo da pokažemo kako je Crnjanski duboko poznavao i unutar sumatraističkog poduhvata aktivno koristio znanja koja mu je nudila.
URI: http://hdl.handle.net/10077/2419
Appears in Collections:Slavica Tergestina 11-12.

Files in This Item:

File Description SizeFormat
01.pdf285.27 kBAdobe PDFView/Open
View Statistics

Items in DSpace are protected by copyright, with all rights reserved, unless otherwise indicated.